Kako do zaostale penzije nakon smrti korisnika? Ostavinski postupak ne mora da traje godinama

Da li postoji rok do kada naslednici moraju da budu pozvani na ostavinsku raspravu ili ne? I šta u slučaju kada suprug pokojnice ne može zbog tog mesecima da podigne njenu zaostalu penziju? Koliko treba da čeka?

Upravo se tim povodom oglasio Dušan Milenković iz Beograda u nadi da će dobiti odgovor kakva je procedura u slučaju smrti i nastavka primanja penzija pokojne supruge, utoliko pre ako se zna da on nije jedini koji se našao u ovoj situaciji. Odlučio se da se obrati posle razgovora sa poznanicima koji su mu skrenuli pažnju da su neki od njih čekali i više od tri godine da budu pozvani na ostavinsku raspravu.

– Teško da bih ja to dočekao. Moje pitanje, za koje imam pravo na odgovor, glasi: Kako to da su „nadležni, po službenoj dužnosti”, odmah obavestili i Fond PIO i Poštansku štedionicu o stopiranju već dospele penzije, a nisu sud da pokrene ostavinski postupak. Ko i kako koristi ta ogromna beskamatna sredstva koja godinama očekuju naslednici koji veruju da je „postupak u toku – pita ovaj penzioner.

Ističe da mu je početkom februaru umrla supruga na VMA, nakon čega je od ove bolnice dobio potvrdu o smrti, uz usmeno objašnjenje da će oni o tome, po službenoj dužnosti, obavestiti Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje radi obustave isplate penzija i nadležni sud koji će predmet proslediti određenom notaru radi pokretanja ostavinskog postupka.

– Notar je dužan da me pozove i objasni dalji postupak uz zakazivanje roka za početak ostavinskog postupka. U Poštanskoj štedionici, gde supruga i ja imamo tekuće račune na koje primamo penziju (imali smo uzajamno ovlašćenje jer smo oboje bili u istim godinama) odmah mi je rečeno da je stigla informacija iz Fonda PIO i da je penzija supruge blokirana do okončanja ostavinskog postupka. To sam i očekivao i nisam bio iznenađen, to je tek sledilo. Redovno dobijam „Glas penzionera” pa tako u aprilskom broju pročitam: ... ako je korisnik penzije preminuo početkom meseca, naslednici imaju pravo na penziju iz prethodnog meseca, ali i na penziju za celi mesec u kojem je penzioner preminuo”. Na to me nisu upozorili. U maju su mi došla u posetu deca koja već dugo žive i rade u inostranstvu, i bili su začuđeni što još nisam dobio poziv od notara za ostavinski postupak pa su odmah otišli u Opštinski sud kome pripadamo po mestu stanovanja. U sudu su im objasnili da taj predmet nije ni otvoren jer nemaju nikakvu informaciju iz VMA. Usledilo je traženje matične liste preminulih, pa onda otvaranje predmeta u sudu gde su obećali da će biti dodeljen nekom od notara koji će me zatim pozvati radi otvaranja ostavinskog postupka – navodi Milenković.

U Fondu PIO odgovaraju da u slučaju smrti korisnika prava, iznosi penzije, odnosno novčane naknade pripadaju do poslednjeg dana u mesecu u kojem je korisnik preminuo.

Dospeli, a neisplaćeni iznosi penzija posle smrti korisnika penzije isplaćuju se nasledniku koji je utvrđen pravosnažnim ostavinskim rešenjem nadležnog suda. Po okončanju ostavinske rasprave, potrebno je dostaviti ostavinsko rešenje službi isplate penzija u filijali Fonda PIO koja isplaćuje penzije, kopiju lične karte lica kome će se isplatiti dospele neisplaćene penzije i podatak o broju računa na koji treba da se novac uplati, kažu u penzijskom fondu za naš list.

Potvrdu o dospelim neisplaćenim penzijama zainteresovana stranka može dobiti na osnovu podnetog zahteva ako se obrati isplatnoj službi u filijali fonda. Potrebno je da stranka dostavi na uvid svoju ličnu kartu i izvod iz matične knjige umrlih. Pomenuta potvrda može se dobiti i ako se podnese pisani zahtev filijali koja je vršila isplatu penzije. Podnosilac zahteva treba uz zahtev da priloži kopiju svoje lične karte i izvod iz matične knjige umrlih. U tom slučaju potvrda o dospelim neisplaćenim penzijama biće poslata na kućnu adresu podnosioca zahteva.

Bonus video:

(Espreso / Politika / Jasna Petrović-Stojanović)